Veoma podsticajan rad. Ovde bih autorovim argumentima dodao jos jedan. Rusija nije uspela u razvoju, paradoksalno, zato sto je bogata resursima. Periferni kapitalizam se razvio u liku Kine a ne Rusije , sto bi se moglo ocekivati imajuci u vidu bolju pocetnu poziciju, i to pre svega zbog ovog faktora. On je potisnuo ulogu socijalnog kapitala, sto je prevladalo u Kini. I u sadasnjem sukobu u svetu resursi su glavni

More prozapadnih floskula bez utemeljenja u stvarnosti ali itekako utemeljenih u zapadnoj propagandi. Rusija ne ide na politiku spaljene zemlje tako drage zapadu i njegovim apologetama, zato i rat ide sporo ali dovoljno dobro da se vidi krajnji rezultat a on ne može biti nikakva pobeda NATOa koji vodi proksi rat preko leđa ukrajinskih korisnih idiota na vlasti.
Još jednom se pokazuje da je svaka levica a i ova naša samo jedno krilo globalističkog zla protiv koga se bori ceo slobodni svet a ne samo Rusija.

Zasto Rusija nece uspeti, cak i da dobije rat? Nece, jer joj to ne dozvoljava ni Miroslav Samardzic! Za kog postoji samo dilema hoce li Kinezi ili Amerikanci POTCINITI Rusiju! Da, ima Rusija problema, neke od tih problema ovaj rat samo skriva - ali, zeli li Samardzic reci kako SAD i Kina nemaju nikakvih problema?! Amerika je doslovno dosla do tacke unutrasnjeg rastrojstva, i nece biti da Samardzic to ne vidi - medjutim, on je kao samozvani i sujetni DIJAGNOSTICAR unapred odredio da gubitnik moze biti samo Rusija! Ako je ne potcini Amerika ucinice to Kina - ciji unutrasnji problemi, mada manje poznati, takodje nisu mali.
Gospodine Samardzicu, ne budite pristrasni! I manje citirajte one koji vam se svidjaju (kao ovaj Peri Anderson), ima i drugih autora i drugacijih vidjenja. Vi nekako licite na coveka koji unapred zna ko ce izgubiti, i samo nestrpljivo iscekujete kad ce to desiti! Ne podesavajte znacenja dogadjaja prema vlastitom, navijackom, krutom i prilicno nesrpskom vidjenju!

Duboka analiza gospodina Samardžića,ne može se osporiti da je situacija iz piščevog ugla opisana kako on vidi raspored snaga i pokušava da predvidi budućnost složene situacije. Medjutim Gospodin Gi Metan je pre neki dan opisao šta će se dešavati nadalje.Gi Metan je vrsni poznavalac Rusije i medjunarodnih odnosa.Ono gde svi greše u opisu današnje situacije i predvidjanu šta dalje je činjenica da Rusija ima sirovine i energiju a ne Zapad.Džabe vam novci kad nemate gde da kupite sirovine i gas, naftu itd. Sve vam pada u vodu pred tom činjenicom. U ostalom tanker sa naftom iz SAD možete potpiti na putu ka evropi.Dolazi zima 2022,svi će ispaštati zbog gluposti evropske fašističke tvorevine, krenuće pobune zbog nedostatka gasa i visoke cene, pa ćemo onda gledati Jugoslaviju 2.0 na zapadu iz 1993 godine. Siromaštvo kuca na vrata evrope, štampanje dolara i evra će još više naneti štete, setite se devedesetih!

"Tokom sovjetske intervencije u Avganistanu zapadni mediji romantizovali su talibane, da bi ih potom, kad su ratovali protiv SAD, demonizovali. A radilo se o istim ljudima." U inače odličnom članku, primećujem da je autor pomešao mudžahedine s talibanima.

2
Inače, tekst je za svaku preporuku. On je (uz manje greške) nešto što se, nažalost, retko viđa jer prepun ekonomskih uvida, zaboravljenih činjenica, i podsećanja na ekonomsku istoriju i naivnu (čak i idiotsku) ekonomsko-ideološku orijentaciju Rusije krajem osamdesetih i tokom devedesetih što je DELOM ključ za razumevanje ove situacije, ali i kolaps SSSR-a, a zatim i za večito (tj. već decenijama) ranjivu poziciju SSSR-a i Rusije. Bez obzira što ekonomija nije povod za ovaj rat, dugoročno i strateški, ekonomski model SSSR-a i Rusije su ključ ruske ranjivosti - A BAŠ TO JE, kao ruska najslabija tačka, direktan uzrok zapadnjačke agresivnosti i opasnih kalkulacija. Jeljcinova era je tu centralna tačka koju često zanemarujemo uz opasku da se za vreme Putina Rusija oporavila, a zapravo propadanje je samo vidno zakočeno, ali to prikriva činjenicu da su razmere štete Jeljcinove epohe (i tokom nje prihvatanog zapadnog modela) nesagledive i trajne, a oporavak samo relativan.

3
Samo još jedna stvar. Imajmo svi više rezervi prema "Danasu" koji obično ljudima hrani ekstremna antiverska predubeđenja. Vest iz "Danasa" (referenca 5) je netačna. Morao sam da proverim jer mi je "zaparalo uši". To je laž, spin, izvrtanje, podmetačina, drugosrbijanska (novinarska) patka... nazovite to kako hoćete. Konkretno, Patrijarh Kiril nikada nije izjavio da "Ukrajina mora biti uništena kao nacistički Rajh". Nikakvog "ispada" nije bilo. Patrijarh već 10-15 godina standardno terorizam i nacizam naziva zlom. Govoreći o Drugom svetskom ratu, rekao je (notornu istinu) da je Rusija imala nezahvalnu, ali odlučujuću i suštinsku ulogu u slamanju tog zla (nacizma) koje bi pobedilo da nije bilo Rusije. Šta je tu sporno? Ako se ukaže na ponovno uzdizanje nacizma i na ponovnu tešku poziciju Rusije i ruskog naroda, zar je ovo u "Danasu" dobro preneta izjava? Pre će biti, zlobno izvrtanje i krpljenje izjava. Osim ako "Danas" ne izjednačava dobro sa nacizmom i sa Ukrajinom, u šta ipak ne verujem.

Posebno je interesantan opisani mogući scenario mirne smene vlasti na domaćoj političkoj sceni.

Niko neće potčiniti Rusiju.

Državna agencija RIA NOVOSTI objavila je 3, aprila članak Timofeja Sergejceva Šta je Rusija dužna da uradi sa Ukrajinom. Autor ističe da je denacifikacija neophodna kada većinski deo populacije podržava nacistički režim. U takvoj sitauciji ne važi pravilo da je vlada loša, a narod dobar. Denacifikacija predstavlja skup mera koje se primanjuju na one osobe koje nisu izložene direktnim kazanma kao ratni zločinci. Tu spadaju i pasivni nacisti koji su takođe krivi. Zemlja koja se denacifikuje ne može biti suverena i Rusija prema njoj ne može postupati na liberalni način. Naziv Ukrajina ne može biti zadržan. Ukrajinstvo je veštačka antiruska konstrukcija koja nema vlastiti civilizacijski sadržaj. Banderisti su samo prerušeni izvršioci evropskog projekta nacističke Ukrajine. Denacifikacija Ukrajine je stoga neizbežno deevropeizacija. U članku se sugerira da je skoro svaki Ukrajinac nacista.

Da je g. Samardžić napisao tekst u kome se slavi rusko oružje i hvali šahovska mudrost cara kremaljskog, ne sumnjam da bi komentari bili prepuni hvale.

Cenim što je autor našao za shodno da odgovori na komentare o lažnim "činjenicama" kojima je ilustrovao svoje teze.
Cenim i napor komentatora da ovaj politički pamflet pročitaju do kraja. Moja rešenost da pročitam do kraja je bila na ozbiljnom iskušenju kada autor sugeriše da je Trocki revolucionarni idealista.
Što je mnogo mnogo je. Ali ide dalje i još gore služi se zapadnim sagledavanjima Rusije.
Što neko reče ništa gore od levičara koji su najgore sluge globalističkog kapitalizma.
Paradoks ali stalno se potvđuje.
Od Žižeka koji u razgovoru sa mladim levičarem još jednom veliča NATO u borbi, prvi put protiv Srbije sada Rusije, pa do cenjenog Zrenjaninca nekada saborca Vesne Pešić.

Postoji mnogo analiza na temu rata u Ukrajini i to na samom Zapadu.

Veliki broj zapadnih intelektualaca (koji pritom nisu deo aktuelne političke "elite" i koji ne pričaju unisono kao učesnici i kreatori zvaničnog zapadnog narativa) poput prof.J Mearsheimer-a tvrde da Zapad već dugo godina pravi užasne i ogromne greške u vezi Rusije i Ukrajine. Mnogi bi dodali da je čitava spoljna politika USA, VB i njihovih evropskih pudlica potpuni fijasko.

Unipolarnom sistemu je odzvonilo. Zbog nekompetentne, agresivne i arogantne zapadne politike čiji je jedini cilj dominacija i pljačka po svaku cenu, nakaradni i lažno demokratski zapadni sistem će se sigurno raspasti a ostatak sveta će pružati sve veći otpor.

Dosta je bilo nepravde, otimanja, lobiranja, ubijanja i širenja pogrešnih vrednosti.

Ponovo sjajan tekst Miroslava.

Naravno đe će slaviti i veličati Putina i Rusiju kad zakon fino propisuje u Ukrajini ko su heroji i koga treba slaviti. Bandera i onaj drugi. Donesen zakon u Skupštini, koju oni zovu Rada. Heroji Ukrajine Bandera itd.

Ili da kliču Rusiji. Đe će to. Zna se kome se tamo kliče. Hitlerovoj Nemačkoj.

Pa nećemo valjda glumiti ludilo da nije tako.
Što bi braća Hrvati rekli, lažu, otkud tamo nacizma. To je kao da kažeš da su Hrvati većinski za Pavelića.

Đe će Hrvati da budu za ustaše. To izmišljaju neki šizofreni Srbi.

Rat u Ukrajini nije utakmica a mi ne bitrebalo da budemo navijači

Rat u Ukrajini obuhvata sve tri strane u sukobu: Nato, ukrajinsku vlast i rusku vlast.
Da je Nato provocirao, pogurao i podržao nacionalističku i nazadnu vlast u Ukrajini radi njenog iskorišćavanja u svrhu zaostajanja, kontrole i sopstvenog širenja, poznato je. Ukrajinska vlast odrodila se od naroda i odbacila narodne interese u funkciju zapadnih-nato interesa. Pokrenula je građanski rat protiv ruskog naroda. Čist šovinizam izrastao iz antisovjetizma, antikomunizma i rusofobije. Ovi elementi su u Istočnoj Evropi ranije bili sastavni deo nacizma. To se dešava kada ljudi nacionalizam uzimaju za ideologiju. Patriotizam ima šire društveno značenje i razvojno i emancipatorsko, odbrambeno ne i osporavajuće kada su drugi narodi u pitanju. Nacionalizam se širi Evropom donosi rat i zaostajanje, imperijalno ugnjetavanje manjih i manje razvijenih naroda.

Još uvek verujemo da će se rat brzo završiti. Putinova namera da otera sa granica Rusije Nato vratila se kao bumerang. Nato stiže u Švedsku i Finsku. Ukrajina ne mora biti u Nato-u da bi bila Nato država.
Problem se neće rešiti ratom, oružjem. Rusija je bila jaka vojna sila i 90-tih pa je bila nesposobna i slaba. Rusija se ne može savladiti spolja, samo iz unutra. Putin neće biti večno na vlasti, nije isključeno da će narednih decenija na vlasti ponovo biti novi Černomidin, Kozirjev, Gajdar, Jeljcin...Pojava ovakvih ljudi je preovladavanje liberalnih i konzervativnih gledišta. Liberalna politika slepo primenjuje tuđe interese nacionalistička i konzervativno-religiozna je anti razvojna i emancipatorska i tako drži društvo na niskom stupnju pogodnom za kontrolu spolja. Primer su balkanske i istočnoevropske zemlje.
Po završetku rata još narednih decenija rešavaće se ovaj sukob kroz politiku, ekonomiju, diplomatiju, kulturu, medije. Putina više neće biti ali ostaje Nato i ukrajinski revanšizam.

Nakon rata ostaje mržnja među slovenskim narodima, pribaltičkim, ukrajinskog, poljskog, češkog i slovačkog, hrvatskog i slovenačkog, bugarskog i gruzijskog nasuprot, ruskom, beloruskom, srpskom. Nema ljubavi ni između makedonskog i bugarskog. Padom evropskog socijalizma prvi put u istoriji nacionalizam i šovinizam napravili su haos i autokolinizaciju slovenskih naroda. Tome doprinose zapadnoevropski nacionalizmi. Dugo decenija postoji mogućnost rađanja novih generacija u Ukrajini koje će u osiromašenoj, pobijenoj i porušenoj zemlji tražiti pravo na osvetu prema Rusiji. Taj nacionalizam isti je kao i onaj koji je pokrenuo građanski rat prema ruskom narodu u Ukrajini. Odnos između ove dve zemlje biće kao odnos između Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Jasenovac, Blajburg, Srebrenica biće sada Donjeck, Odesa, Marijupolj, i dr. Istorijska svest o prošlom stradanju je jedno a promena odnosa među narodima da se ona ne bi više dogodila je nešto drugo. Tog drugog nema u Evropi.

Ima dobrih poenti u tekstu, ali i prenosenja zapadne ratne propagande. Kakvi zlocini ruske vojske? To je posluzilo u jednom trenutku i o tome se zacutalo. Na primer, tzv. masakr u Buci se desio nakon sto su se Rusi povukli. Gradonacelnik je pravio selfi na mestu gde su se dva dana kasnije pojavili lesevi. Drugi slucaj je jos providniji - Ukrajinska vojska je gadjala raketom Tocka U zeleznicku stanicu u Kramatorsku i za to pokusala da optuzi Ruse. Neuki ljudi nisu znali da treba skloniti plocicu sa serijskim brojem, pa su Rusi dokazali ko je "vlasnik" rakete za 5 minuta. Niko vise nije spomenuo Kramatorsk. Inace, i po ruskim i po ukrajinskim izvorima vise je stradalo ruskih vojnika nego ukrajinskih civila, a postoji gomila video klipova na kojima nenaoruzani ukrajinski civili zaustavljaju ruske vojne konvoje. Dakle, preporucio bih autoru da se drzi cinjenica.

@Dusan komunista

Devedesete su bile na neki nacin ponavljanje 1917, kada se Rusija prakticno raspada. Posle revolucionarnog terora u prvom slucaju i propasti ruske privrede i drustva u slucaju Jeljcinove Rusije, dolazi period konsolidacije i vracanje na ideju ruske drzavno-imperijalne ideje. Mozda ce se desiti 1917 i treci put, videcemo. U medjuvremenu ce se desiti rusko disciplinovanje Evrope treci put u poslednja dva veka (1812, 1945, 202x).